Slučaj Nikoline Šljivić razotkriva sistemski problem: Ko u javnom sektoru provjerava diplome?
Slučaj Nikoline Šljivić, samostalne poslanice u Narodnoj skupštini Republike Srpske i novoimenovane vršiteljke dužnosti zamjenika direktora Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP), daleko je više od pojedinačnog kadrovskog pitanja. On predstavlja simptom hroničnog problema koji godinama razjeda javni sektor, ali se uporno gura pod tepih iza fraza o „procedurama“, „stručnosti“ i „zakonitosti“.
Ne ulazeći u to da li je konkretna diploma Nikoline Šljivić sporna ili ne, suštinsko pitanje ostaje isto: kako je moguće da se u javnim institucijama godinama zapošljava, napreduje i prima plata bez ozbiljne i sistemske provjere kvalifikacija? Šljivićeva nije problem sama po sebi – problem je sistem koji joj je omogućio da bude pravilo, a ne izuzetak.
Ako je jedna diploma dovedena u pitanje u javnosti, koliko ih je još takvih koje nikada nisu ni provjerene? Koliko je zaposlenih u javnom sektoru godinama primalo platu na osnovu zvanja koje možda nije imalo zakonsko uporište? I, na kraju, koliko je to sve koštalo građane Republike Srpske?
Razlika između srednje škole i fakulteta u javnom sektoru ne mjeri se samo titulom, već i konkretnim novcem – višim platama, dodacima i privilegijama koje se finansiraju iz budžeta. Upravo zato pitanje diploma nije moralno, već duboko finansijsko i institucionalno pitanje.
Vrijeme je da se konačno sprovede sveobuhvatna, transparentna i javna revizija diploma svih zaposlenih u javnom sektoru. Bez selektivnosti i bez izuzetaka. A ukoliko se utvrdi da je neko godinama nezakonito primao platu kao visokoobrazovani kadar, logično se nameće i pitanje – zašto taj novac ne bi bio vraćen?
Izvor: Srpska24.net
