INTERVJU – Nemanja Čović: Verovao sam da mogu da igram za Mančester...

(Od specijalnog izveštača iz Antalije)Prvi poziv u seniorsku reprezentaciju u 29. godini. Za pasionirane ljubitelje Ling Long Super lige, one koji pomno prate njegove partije, to ne predstavlja veliko iznenađenje. Zapravo, na dugom putu, punom uspona i padova, njegovo ime se sredinom ove nedelje po drugi put našlo na spisku A selekcije. Međutim, kako mu premijerni poziv nije bio suđen, i od istog je protekao izvestan periodu, u razgovoru za Mozzart Sport Nemanja Čović priznaje kako je drugi stigao potpuno nenadano."Prvi put sam dobio poziv kada sam bio u Proleteru. Naravno, pozivu sam se odazvao, ali su odložili utakmicu zbog tehničkih problema i bilo mi je malo krivo zbog toga. Sad, iskren da budem, nisam se baš ni nadao previše, nisam mnogo razmišljao o tome, ali biće veliko iskustvo za sve nas, tako da idemo sa velikom željom tamo", počinje napadač Vojvodine razgovor za Mozzart Sport.Jer, osim što predstavlja čast za svakog igrača sa spiska, a mnogima će na američkoj turneji upisati i debitantski nastup u seniorskoj reprezentaciji, predstojeći mečevi biće prilika za svakoga od njih, pa tako i Čovića, prilika da se afirmišu i ko zna, možda skrenu pažnju inostranih klubova."Jeste, mislim da je pravi trenutak. Dobri rezultati u Vojvodini, možda bi moglo da se nagradi kroz reprezentaciju. Ne možemo da kažemo da je A reprezentacija, ali opet je reprezentacija, takva je kakva je, i mislim da može samo mnogo da donese."Ko su starteri u C reprezentaciji Srbije?Međutim, reklo bi se da je poziv istovremeno stigao u nezgodno vreme, za igrača manje-više, ali za Vojvodinu bez ikakve sumnje, jer novosadski klub se trenutno nalazi na pripremama u Beleku, a Čović će ih zbog poziva selektora Ilije Stolice napustiti baš na sredini. Ipak, 29-godišnji Novosađanin veruje da če njegovi saigrači uspeti da iznesu pripreme i bez trojice najstandardnijih prvotimaca (pozvani su i Miljan Vukadinović i Aranđel Stojković)."Stručni štab i klub su doneli odluku da dođemo ovde pet, šest dana i posle da se vratimo kako bismo išli s reprezentacijom. Ovde ima mnogo dobrih igrača, tako da se naše odsustvo neće mnogo osetiti u prijateljskim utakmicama. Stižemo za prvo kolo protiv TSC-a što je vrlo bitno."Čović na jednom od treninga u Beleku (Foto: J. Grlić)I mada bi debitantski nastup u dresu nacionalnog tima predstavljao krunu, sada već možemo reći, i više nego solidne karijere, Čović ne krije da je po ulasku u seniorski fudbal očekivao više. Kako i ne bi, sa samo 18 godina je iz Prve lige Srbije, što je redak primer u našem fudbalu, zaobišao večite, pa i ostatak Super lige i otišao u Seriju A, preciznije u Parmu. Ali..."Kad tako mlad dođeš u Seriju A očekuješ da će sve bukvalno biti med i mleko. Na kraju se ispostavilo se da nije tako, ali ne žalim, šta je – tu je. Presudila je ta, što bi se reklo, mladost-ludost. Nisam imao osobu koja bi me usmerila u pravom smeru. Kad sam bio mlad mislio sam da mogu da igram u Mančesteru. Oni su hteli da me šalju u C1, mislio sam kakva treća liga. Još sam igrao za omladinsku reprezentaciju, mislio sam da sam dodirnuo zvezde. Tako da saveti za mlađe – treba možda nekad malo usporiti i razmisliti."Doduše, kumovale su svemu i dve teške povrede."U Spartaku sam se prvi put povredio sa 20 godina. Tada sam isto dobio poziv za mladu reprezentaciju, postigao sam gol, trebalo je ponovo da idem i onda sam se povredio, a posle je prošlo moje vreme za mladu reprezentaciju. Svašta se izdešavalo..."I onda "lutanje". Prvo Kazahstan, potom i Belorusija..."Imao sam kraću epizodu i u Grčkoj, ali nekako sam najbolje partije pružao u Novom Sadu, u Proleteru i Vojvodini. Ranije sam previše bežao od Srbije i od našeg fudbala, mislio sam da ne može da se napravi nešto veliko, ali ispostavilo se da je i to bila greška. Ne treba ni bežati od našeg fudbala, dobar je i mnogo se prati.“Ništa ga ipak nije navelo da digne ruke i odustane. Ni još jedna teška povreda, pa ni vraćanje na staro – u Prvu ligu Srbije."Uvek sam imao neku želju da nastavim i povrede me nisu toliko ni omele. Kada bih se povredio govorio sam sebi: 'Daj što pre da se vratim na teren'. I Prva liga, Proleter je tada imao cilj da uđe u Super ligu što mi se svidelo. To je moja druga kuća, tamo sam se uvek lepo osećao i želeo sam da im pomognem, što je na kraju ispalo dobro. Ušli smo u Super ligu, kasnije smo dobro igrali i tamo. Lepo iskustvo, Proleter je pravi klub za mlade igračke i tamo može mnogo da se uradi."Čović protiv Spartaka (Foto: J. Grlić)Njemu se isplatilo. Povratkom u Proleter, tamo gde mu je putešestvije počelo, Čović je konačno pronašao staru golgetersku formu, onu koja ga je profilisala kao ozbiljnog talenta i vrlo rano dovela do Parme. A nagrada je stigla u vidu transfera u komšijsku Vojvodinu."Svideo mi se plan trenera i uprave kluba, to što su hteli da se Vojvodina vrati tamo gde joj je mesto i da se dokopamo Evrope. Kup koji smo osvojili došao je kao nagrada za dobru sezonu. Ekipa je stvarno dobra, stručni štab je odličan i baš smo se lepo uklopili. Eto, i dan danas igramo dobro, uvek smo pri vrhu. Vojvodina je bila dobar potez."U njoj je Čović dostigao zenit karijere, pa je, s obzirom da uskoro ulazi u četvrtu deceniju života, pravo vreme da napravi još jedan iskorak i ponovo se oproba u inostranstvu. Ali ništa neće forsirati."Svaki igrač se nada da bi mogao da ode negde. Tu sam, u Vojvodini, tako da – videćemo. Ako bude nešto, lepo bi bilo, ako ne, lepo mi je i kući."Ako pak ostane do kraja januarskog prelaznog roka, ciljevi se neće previše menjati u odnosu na prethodnu sezonu."Cilj je da budemo drugi ili treći, ako već ne možemo da budemo prvi. Da budemo makar pri vrhu, da pokušamo ponovo da izborimo Evropu i ako budemo mogli da odbranimo Kup, bilo bi sjajno. Što se mene lično tiče, da pružim što bolje partije i pomognem mladim momcima koliko mogu", zaključio je Čović.